Hobotnica je važan stanovnik morskog dna gdje živi na stjenovitim obalama i većinu vremena provodi u rupama ili raspuklinama stijena u plitkoj vodi. Katkad krakovima prenosi kamenje i gradi neku vrstu “utvrde” na morskom dnu. Hobotnica se kreće plivajući ili pužući po dnu na vrhovima krakova, a pri bijegu se kreće unatrag. Po mogućnosti se povlači uvijek u isto sklonište. Sklonište se prepoznaje po uredno naslaganom većem i manjem kamenju ispred rupe.
Boja joj je crvenkasto-žuto-smeđa i prilagođava se boji okoline. U tjelesnim naborima krije vrećicu s crnilom koje ispušta kad želi zbuniti svoje neprijatelje.
Postoji nekoliko trikova kod pripreme hobotnice da bi njeno meso bilo meko i sočno, a da nije žilavo. Hobotnica se ili zamrzne ili se nalupa. Moj ju tata nekoliko puta dobro tresne o pod, a možete je nalupati batom za meso.
Potrebno:
- hobotnica
- krumpir
- češnjak
- ljubičasti luk
- maslinovo ulje
- sol
- papar
Priprema:
- “Domaću” hobotnicu iz Jadranskog mora, koja je prethodno bila zamrznuta, odmrznemo i kuhamo s cijelim opranim krumpirima. Ovisno o veličini hobotnice, treba joj sat do dva da se skuha.
- Kad je hobotnica kuhana i ohlađena, očistimo krakove od one sluzave kože i glavu. Netko krakove ne čisti, a netko očisti čak i pipke s krakova. Krakove narežemo na kolutove, a glavu na kockice.
- Krumpir ogulimo i narežemo na ploške.
- Sve skupa pomiješamo sa začinima po mogućnosti malo prije serviranja, tako da se okusi prožmu. Slanoću probati prije jer je hobotnica sama po sebi slana.
Kod nas je hobotnica kao desert, jer obično bude još nekih jela od ribe ili rižoto . Salata je za prste polizati.
